Studije objavljene u "Nature Health" obuhvatile su 854 grada u EU, Britaniji, Norveškoj i Švajcarskoj, gde živi oko 40 odsto stanovništva 30 zemalja
Više od 50.000 ljudi umrlo je u Evropiovog leta zbog ekstremnih vrućina, a oko 32.000 smrtnih slučajeva može da se pripiše klimatskim promenama, pokazale su dve studije objavljene u akademskom časopisu "Nature Health".
Istraživanja naučnika sa Imperijal koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu obuhvatila su 854 grada u Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj i Švajcarskoj, u kojima živi oko 40 odsto stanovništva 30 zemalja, preneo je briselski Politiko.
Prema rezultatima studija, leto 2026. bilo je najsmrtonosnije u ovom veku kada je reč o smrtnosti povezanoj sa vrućinama, značajno premašivši prethodne rekorde od 29.000 smrtnih slučajeva u 2022. i 28.000 u 2003. godini.
Skoro trećina smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama ovog leta dogodila se tokom toplotnog talasa krajem juna, koji je oborio nekoliko temperaturnih rekorda.
Stariji od 85 godina činili su približno polovinu procenjenih smrtnih slučajeva, dok je među umrlima bilo i oko 6.000 osoba mlađih od 65 godina. Naučnici su procenili i više od 800 dodatnih smrtnih slučajeva među osobama starosti od 20 do 44 godine.
Jedna studija analizirala je smrtnost povezanu sa vrućinama i klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2025. godine i utvrdila ukupno 430.000 smrtnih slučajeva, od kojih je oko polovine pripisano klimatskim promenama.
Vodeća autorka studije Kler Barns, istraživač ekstremnih vremenskih uslova na Imperijal koledžu u Londonu, rekla je da je leto 2026. godine verovatno bilo najgore do sada zabeleženo po pitanju smrtnosti povezane sa vrućinama u većem delu Evrope.
Autor: D.B.
