Profesor doktor Aleksandar Valjarević našao se na prestižnoj Stanfordovoj listi za 2026. godinu, među 2 odsto najuticajnijih naučnika na svetu. U razgovoru sa voditeljima govorio je o značaju ovog priznanja, svom naučnom radu, klimatskim promenama i sve izraženijim vremenskim ekstremima, ali i o tome koliko su očuvanje šuma i prirodnih resursa važni za budućnost Srbije.
- Ovo je zaista veliki uspeh za Srbiju. Osvetlili ste nam obraz i kroz nauku. Biti među dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu velika je stvar. Iskreno, nisam očekivao da ću se naći na ovoj listi. Planirao sam da to ostvarim do 60. godine, a sada sam taj uspeh ostvario 12 godina ranije. Za ovaj uspeh veliku zaslugu dugujem svojoj porodici, supruzi Dragani i sinovima. Oni su bili uz mene i u teškim trenucima i pružali mi podršku.Vest mi je javio moj doktorant iz Crne Gore, Filip, dok sam se vraćao iz Bugarske. Tamo sam, na poziv Bugarske akademije nauka, učestvovao na konferenciji u Ćustendilu i održao predavanje o klimatskim promenama i prilagođavanju Balkana tim promenama, rekao je Valjarević.
- Kada mi je Filip javio vest, mislio sam da se šali. Rekao sam mu: „Filipe, mlađi si od mene, ja sam ti mentor, nemoj da se šališ!“ Kada sam proverio bazu, u početku nisam uspeo da pronađem svoje ime. Pomislio sam da je ponovo došlo do greške, ali sam nakon dodatne provere pronašao podatke. Do ovakvog priznanja dolazi se mukotrpnim radom. Nemam toliko citata kao naučnici u oblastima medicine i biohemije, jer sve zavisi od naučne oblasti. Važni su naučni radovi, njihov uticaj i časopisi u kojima se objavljuju - otkrio je on.
Foto: TV Pink Printscreen
- Sećam se kada sam poslao rad u čuveni časopis Water Resources Management. Govorili smo o vodama Republike Srbije, o tome da smo neke manje reke, nažalost, već izgubili i da moramo da se prilagođavamo promenama. Urednik časopisa, koji je bio sa Kipra, napisao mi je da sam malo bezobrazan, inteligentan i veoma hrabar. U pitanju je bila slepa recenzija, pa nije znao ko je autor rada. Objavljivanje u tako uglednom časopisu nije lako, ali upravo takvi radovi pokazuju značaj naučnog istraživanja - navodi Valjarević.
- Ova lista je važna i zbog načina na koji vrednuje naučni doprinos. Njena metodologija nastoji da uzme u obzir različite pokazatelje i spreči pojavu takozvanih citatnih kartela, odnosno međusobnog veštačkog povećavanja broja citata među istraživačima - kaže on.
Moram da kažem da uvek radim. Sada idem u Kazahstan, gde ću držati predavanja i sarađivati sa tamošnjim naučnicima. Smatram da hitno moramo da vratimo nauku u fokus i da ponovo uspostavimo poštovanje prema ljudima koji se posvećeno bave naučnim radom, otkriva Valjarević.
Da li Srbija zaista postaje sve toplija i kakva nas zima očekuje?
Uradio sam model za Srbiju i, nažalost, ponovo se pokazalo da nas očekuju topliji meseci. Prema mojim proračunima, oktobar je topliji, a topliji bi trebalo da bude i novembar.
Foto: TV Pink Printscreen
Sneg u Beogradu, prema mom modelu, mogao bi da se pojavi tek negde posle 20. decembra, i to u vidu poneke pahulje. Više snega u Srbiji očekujem tek posle 15. januara. Snežnih padavina će biti, ali ne kao nekada. Možemo očekivati i minuse, kao i sneg na nadmorskim visinama iznad 800 metara, ali zime kakve pamtimo sve su ređe, rekao je Valjarević.
- Postoji više faktora koji utiču na klimatske i vremenske procese. Pre svega, tu su klimatske promene, seča šuma i degradacija prirode. Ne čuvamo dovoljno našu planetu i o tome mora mnogo više da se govori. Ugljen-dioksid i drugi gasovi takođe imaju značajnu ulogu. Pored toga, potrebno je proučavati unutrašnju temperaturu Zemlje i procese u njenom jezgru, koji još nisu dovoljno poznati, kao i uticaj Sunca - dodao je Valjarević.
Tu je i astronomska teorija Milutina Milankovića, koja objašnjava dugoročne klimatske cikluse. Međutim, ti procesi su veoma spori i ne možemo čekati hiljadama godina da bi se prirodni ciklusi promenili. Mi smo ti koji svojim delovanjem narušavamo prirodnu ravnotežu i utičemo na klimu. Strašno je koliko ljudi nisu svesni značaja tog problema.
Autor: D.B.
