Mušmula traži strpljenje – tek kada potpuno omekša i prođe proces omekšavanja, njen plod dobija prepoznatljiv sladak ukus i kremastu teksturu.
Dok se jesenje pijace pune jabukama i grožđem, jedno starinsko voće prolazi gotovo neprimećeno. Mušmula (Mespilus germanica), sitna i naizgled neugledna voćka koja je nekada krasila dvorišta naših baka, krije specifičnu tajnu u svom sazrevanju.
Za razliku od većine drugog voća, mušmula se ne jede odmah nakon branja. Sveže ubrani plodovi sa drveta su izuzetno tvrdi, opori i neprijatni za jelo. Tek kada odstoje na hladnom i provetrenom mestu i prođu proces omekšavanja (poznat i kao bletting), unutrašnjost dobija finu, kremastu teksturu i blag, sladak ukus koji podseća na gustu voćnu kašu.
Kako je pravilno konzumirati?
Mušmula je spremna za jelo tek kada postane potpuno mekana na dodir. Najjednostavniji način konzumacije jeste da se plod opere, prepolovi i kašičicom izvadi omekšalo meso, uz obavezno uklanjanje krupnih semenki. Osim sveže, pogodna je i za pripremu džemova, voćnih namaza i kompota.
Astrološki i nutritivno posmatrano kao bogat izvor vlakana i prirodnih šećera, mušmula je odličan dodatak raznovrsnoj jesenjoj ishrani. Prilikom kupovine ili sakupljanja važno je redovno pregledati plodove i odbaciti one sa znakovima buđi ili truljenja, dok sama mekoća i tamnija boja predstavljaju prirodan deo njenog sazrevanja.
Autor: D.S.
