Sitni crveni plodovi gloga tokom jeseni prekrivaju žbunove i ivice šuma, ali iako se ova samonikla biljka vekovima povezuje sa zdravljem srca i cirkulacijom, stručnjaci upozoravaju da nije nimalo bezazlen kućni lek.
Glog sazreva tokom septembra i oktobra, a u narodnoj medicini poznat je kao "biljka srca". Međutim, koncentrovani ekstrakti, kapsule i tinkture gloga mogu biti izuzetno opasni ukoliko se uzimaju na svoju ruku, posebno u kombinaciji sa redovnom medicinskom terapijom.
Ko mora posebno da bude oprezan?
Osobe koje koriste lekove za srce, krvni pritisak ili poremećaje ritma nikako ne bi trebalo samostalno da počinju sa uzimanjem preparata od gloga.
Foto: Pixabay.com
Poseban oprez preporučuje se kod terapije koja uključuje digoksin, nitrate, beta-blokatore, blokatore kalcijumskih kanala i druge medikamente koji utiču na rad srca. Glog kod nekih osoba može izazvati nuspojave poput vrtoglavice, mučnine, povraćanja, proliva i bolova u mišićima, a njegova bezbednost tokom trudnoće i dojenja nije dovoljno istražena.
Hrana nije isto što i suplement
Stručnjaci naglašavaju da nije isto pojesti malu količinu prerađenih plodova i svakodnevno piti koncentrovani ekstrakt. Džem, žele, sos ili čaj od gloga sadrže znatno manje aktivnih materija od kapsula i tinktura, gde je koncentracija visoka, pa samim tim raste i rizik od neželjenih reakcija i opasnih interakcija sa lekovima.
Prilikom pripreme gloga u domaćinstvu izuzetno je važno ne drobiti i ne mleti tvrde koštice u blenderu, već omekšale plodove uvek propasirati kroz sito. Takođe, plodove ne bi trebalo brati pored prometnih saobraćajnica i industrijskih zona zbog zagađenja.
Ukoliko imate simptome poput bola u grudima, gušenja ili nepravilnog rada srca, ne pokušavajte da problem rešite biljem – takva stanja zahtevaju hitnu procenu lekara.
Autor: D.S.
